Postoje trenuci kada pokušavamo da se smirimo razmišljanjem, ali osećaj ne prati taj pokušaj. Kažemo sebi da nema razloga za brigu, da će sve biti u redu, ali telo i dalje ostaje napeto. Disanje je ubrzano, mišići zategnuti, a nemir prisutan. U tim trenucima, regulacija emocija kroz telo postaje važnija od pokušaja da promenimo misli.
Možda si i ti primetio kako razumevanje ne znači uvek i smirenje.
Kada misli ne uspevaju da umire telo
Na prvi pogled, očekujemo da će smirenje doći kroz razmišljanje. Ako objasnimo sebi situaciju, deluje da bi osećaj trebalo da se promeni, posebno kada osećaš da ćeš pući.
Ali često se dešava suprotno.
Misli se smire, ali telo ostaje u istom stanju.
Kao da postoji razlika između onoga što znamo i onoga što osećamo.
Možda si primetio kako telo reaguje čak i kada „znaš“ da nema razloga za reakciju.
Telo kao prvi prostor promene
Kada emocija dođe, telo je prvo mesto gde se pojavljuje reakcija.
Napetost, ubrzano disanje, stezanje – sve to dolazi pre nego što stignemo da razmislimo.
Zato je logično da se i smirenje desi kroz telo.
Ne kroz objašnjenje.
Već kroz iskustvo.
Zašto se to dešava
Regulacija emocija kroz telo prati prirodan tok
Naša regulacija emocija kroz telo prati način na koji se emocije i javljaju.
Ako reakcija počinje u telu, promenu možemo započeti tu.
To ne znači da misli nisu važne.
Ali nisu prvi korak.
Telesna svesnost donosi kontakt sa osećajem
Kada razvijamo telesnu svesnost, počinjemo da primećujemo šta se dešava u telu.
Gde postoji napetost?
Kako dišemo?
Kakav je osećaj u grudima, stomaku, ramenima?
Možda si primetio kako se stanje menja kada obratimo pažnju na telo.
Nervni sistem reaguje pre razuma
Naš nervni sistem reaguje brzo, bez potrebe za razmišljanjem.
On procenjuje situaciju i šalje signal telu.
Zato se reakcija pojavljuje odmah.
I zato smirenje ne dolazi samo kroz misli.
Opuštanje tela utiče na emociju
Kada dođe do opuštanja tela, menja se i intenzitet emocije.
Ne zato što smo je uklonili.
Već zato što smo promenili stanje u kojem se nalazi.
Možda si primetio kako se osećaj smanjuje kada se telo opusti.
Misli prate stanje tela
Kada se telo smiri, i misli postaju jasnije.
Zato nije uvek potrebno menjati misli direktno.
Možda je dovoljno promeniti stanje u telu.
Šta to znači za nas
Možda regulacija emocija kroz telo ne znači da ćemo prestati da razmišljamo, već da ćemo promeniti redosled.
Prvo telo.
Pa onda misli.
Kada to prepoznamo, pristup emocijama postaje jednostavniji.
Možda ne moramo sve razumeti odmah.
Možda možemo prvo osetiti.
Kako da priđemo tome
Možda prvi korak nije da analiziramo emociju, već da obratimo pažnju na telo.
Kada se pojavi napetost, možda možemo da primetimo disanje.
Da li je brzo ili plitko?
Možda možemo da ga usporimo.
Ne forsirano.
Već blago.
Možda možemo da obratimo pažnju na mišiće.
Ramena, vilica, stomak.
Da li su zategnuti?
Možda možemo da ih lagano opustimo.
Možda možemo da ostanemo uz telo nekoliko trenutaka.
I da vidimo kako se stanje menja.
Možda ne odmah.
Ali postepeno.
Zaključak
Emocije se ne regulišu uvek kroz razmišljanje, jer ne počinju u mislima.
Regulacija emocija kroz telo omogućava da se vratimo u ravnotežu na prirodan način.
Možda sledeći put možemo obratiti pažnju na telo – i početi odatle.
Možda upravo tu počinje pravo smirenje.